Krf, prilično dobar odmor.

Leto je prošlo. U avgustu su Milena i ja odlučili da se preselimo u novi stan, pa nam je ceo avgust 2018. bio prilično haotičan. Milena je želela da idemo na more, verovatno joj je bila potrebna inspiracija za rad. Možda je na to uticalo i to što su svi drugi parovi negde putovali, pa je htela da ima uspomene sa nekog mesta koje nije naš stan. Ja, s druge strane, nisam imao veliku potrebu za putovanjem i tek kada dođem na more shvatim koliko mi je zapravo bilo potrebno. Ispostavilo se da mi je bilo prilično potrebno.

Prošle godine smo uzeli aranžman u Tunisu. Deset dana smo se kupali u bazenu hotela, jer u gradove nismo mogli da odemo a da nas na svakom koraku neko ne uznemirava pokušavajući da nam proda nešto. Nametljivost lokalnog stanovništva i bezobrazluk pri cenkanju su mi ostavili vrlo ružno sećanje na tu zemlju. Nadam se da se to više neće ponoviti.

Ove godine smo odlučili da idemo u Grčku. Grčka je velika zemlja s ogromnim primorjem i više od 1000 mesta na koja se može otići. Imajući dobro iskustvo s Jadranskim morem i loše s Sredozemnim morem (koje jedva da je slano), odlučili smo se za sever Krfa, jer se iako se nalazi u Jonskom moru, na severu graniči s Jadranskim morem. Istočna obala Krfa je na najbližoj tački udaljena samo dva kilometra od albanske obale, pa se ne stvaraju jaki talasi jer nema velikog mora koje bi ih stvaralo.

Agenciju koju smo odabrali je Eurotours iz Niša, mesto koje smo odabrali je Ipsos, a vila u kojoj smo odseli je Thassos. Razlog za odabir Ipsosa je njegovo priobalje i dobra povezanost s centralnim putevima. Vila Thassos nam se svidela zbog svog položaja i blizine plaže – izlazi direktno na plažu. Bili smo među retkima koji nisu imali zamerke na smeštaj.

Polazak 29.08.2018 sreda

Nakon što je Sanja odlučila da ide za Grac, ja i Milena smo odlučili da ne otkazujemo Krf. Spremili smo se kasno u utorak kako bi krenuli u 14:00 sa Lastine stanice koja se nalazi na Medakoviću 3 na  samom južnom izlazu iz Beograda. Gazdarica nam se ponudila da nas vozi do stanice i na tome sam joj dugujem uslugu. 

Kako smo krenuli iz Beograda išli smo u dve grupe: Krf i Parga. Grupa za Krf je imala presedanje u Nišu. Sada, naravno treba da pomenem septembarsku garnituru ljudi. Kako u septembru počinje školska godina i postoji popravni septembarski rok za studente, uglavnom se gerijatrija skuplja septembrom. Od mlađih, jedan par je išao sa nama, neke devojke (koje mi se čini da ne studiraju) i još jedan kul dečko koji je išao na more sa ocem. Svi ostali su bili 50+. E naravno takvi ljudi su u suštini stvari vrlo cepidlake. Svima je nešto smetalo i svi su glumili neku nervozu. To me je generalno nerviralo.

Prelazak preko granice bio je poprilično jednostavan. Na Srpskoj granici su nam pregledali pasoše i morali smo da izađemo iz vozila. Na svim ostalim granicama smo bili u autobusu i niko nam nije tražio ništa. 

U makedoniju smo ušli kada je bilo veče. Makedonski roaming je 2018 bio dosta jeftin po ceni:

• Dolazni poziv: 7,5 din/min
• Odlazni poziv 28.5 din/min
• SMS: 9din
• Uspostava veze: 0 din
• Internet 3 din/100kB

Grčka 30.08.2018 - Dan prvi - Četvrtak Ipsos

U Grčku smo ušli kada je već bila noć. Grčka ide jedan sat ispred tako da je kod nas 12 kod njih je 1 sat. Grčki roaming dere, cene su:

• Dolazni poziv: 36 din/min
• Odlazni poziv: 102 din/min
• SMS: 24 din
• Internet: 60 din/100 kn

Na trajekt za Krf smo ušli iz mesta koje se zove Igumenica, za trajekt smo morali da doplatimo još 15€ za povratnu kartu. Na trajekt smo došli u šest sati izjutra i vozili smo se trajektom dva sata kako bi u gradu Krfu bili oko 8:15. Od grada Krfa do Vile u Ipsosu trebalo nam je oko 40 minuta. Kako smo stigli u Vilu u Ipsosu prerano, trebalo je da sačekamo barem još jedno sat vremena da se soba sredi kako bi mi mogli da uđemo. Prošetali smo se gradom, seli u kafić koji se zove Dirty Nelly, navodno Irski Pab. Popili pivo, kafe i legli da spavamo. Vodič i subagent (saradnik agencije) nam je bio Nenad Krstić, jedan jako pozitivan Nišlija za koga na kraju krajeva imam samo reči hvale. Rekao nam je da nam je sastanak u pola sedam u klubu Mojitos.

Spavali smo do pet okupali smo se malo, posle otišli do mohitosa na sastanak. Na sastanku smo dobili smernice koje restorane da posećujemo, koji izleti koliko koštaju, koliko ima izleta sve ukupno, koji su sve naši ljudi tamo koji. Odlučili smo se za izlete Vido, Severo-Zapad busem i Severo-Istok brodom. Nažalost Milena je za ovaj treći mislila da je tura Paxos Antipaxos pa smo se može se reći zajebali.

Cena za Vido i Krf je 25 evra termin subota

Cena za Severo-Zapad je 25 evra termin nedelja

Cena za Severo-Istok je 27 evra termin sreda

Mojoj dragoj su se prijeli neki wafli pa smo uzeri da trazimo wafle. Kafić koji je prodavao wafle zvao se Calypso. Milena kaže da su to bili najgori waffli koje je probala(karton sa sladoledom) , mada su smoothies bili vrlo ukusni. Uglavnom smo dva smutija i vafl platili oko 15 evra. Nakon toga smo se kupali u Ipsosu. 

Napomena: 2018 na Krfu ne postoji privatizacija plaže. Kafići imaju pravo da iznajmljuju ležaljke ali nemaju pravo da primoravaju kupače da ih koriste. Jedini način za privatizaciju plaže je da joj onemogućiš pristup time što ćeš da kupiš privatnu svojinu oko plaže ali ako neko na tu plažu dođe plovilom ima pravo da je koristi. To je bilo jako dobro pošto ja i Milena nismo zakupili ni jednu ležaljku.

Otišli smo u Papagalos, mesto koje je otpr Grčki fast food. Prema gužvi koja tamo ordinira, uglavnom je lako zaključiti da se tamo najbolje jede. Uglavnom obrok košta oko 20€ za dvoje, ali ostane leftovera prilično.

Tu noć smo otišli u Dirty Nelly, gde su barmeni pokušali da me napiju tako što su mi non stop donosili neke besplatne šotove na svakih pola sata. Popio sam dva piva i šest šotova i ubio sam se ko bulja. U neliju sam potrošio 10 evra. Fenomenalan prvi dan.

Petak 31.08.2018 Ipsos

Problem sa komarcima... U četiri sata ujutro budi me zujanje i svrab. Izujedali su me baš. Nisam nakon toga uspeo da zaspim, te smo oko devet uturo otišli na kupanje u Ipsos. Pošto nam se ovaj dan nije desilo ništa posebno već smo se samo brčkali i jeli u Papagalosu, ovaj dan iskoristiću da pričam o smeštaju.

Mi smo bili smešteni u Vili Tassos. To je mesto pored glavne magistrale u Ipsosu i pored plaže. Gazdarica je jako fina žena starijih godina koja ne priča reč engleskog. Na svu sreću dobili smo bungalov pored hotela koji je imao svoju privatnost. Sve je bilo besprekorno čisto, wc je bio dovoljno prostran. Mada je imao bojler tamo gde me plaši. Još jedna stvar koja me je plašila bio je plinski šporet. Frižider je bio odličan. Imali smo bračni krevet i još jedan krevet pored, koji smo koristili za odlaganje garderobe.Sve u svemu imali smo terasicu ispred na kojoj smo hvatali sasvim dobar wifi (mogli su da se gledaju youtube videoi) i parking gde sam mogao da parkiram kola da sam došao sa njima. Taj parking sam koristio da parkiram Vespu koju sam kasnije iznajmio ali o tome kasnije.

Ovde treba da iskoristim priliku da popričam o cenama na Krfu kao i o agentima koji ne pričaju sasvim istinu (ne krivim ih, to im je ipak posao, što se tiče preduzimljivosti tu imam samo pohvale)

Cene u prodavnicama na Krfu (tj u Ipsosu) su barem tri puta skuplje nego u Beogradu iako će vam možda agent reći drugačije. Restorani su preskupi ali je usluga u ova dva što smo bili makar bila na nivou. Daću neke cene radi uporedbe. Koliko to košta u Beogradu a koliko na Ipsosu.

Artikal	Beograd (rsd)	Beograd (€)	Ipsos (€)	Ispos (rsd)
Hleb	36 rsd	0.3€	1.38 €	165 rsd
Mleko 1,5l	100 rsd	0,83€	2,38€	285 rsd
Kulen 100gr	80 rsd	0,66€	1,8€	216 rsd
Jaja kom	15 rsd	0,11€	0,33€	45 rsd
Sir 100gr	60 rsd	0,5€	0,9 €	108 rsd
Pivo	60 rsd	0,5€	1,5€	180 rsd
Grožđe 1kg	89 rsd	0,75€	2,90€	350 rsd

Sve u svemu zbog cena smo potrošili mnogo više novca nego što sam planirao, mada onako ugrubo rečeno all is good...

Petak nije je prošao bez mnogo izleta samo u Ipsosu i na njegovim plažama i kafićima

Subota 01.09.2018 Vido, Krf, Ipsos Spavanje

Subota je bio prvi dan izleta. Prvi izlet je bio na ostrvo Vido. Išlo se brodom. Vodič je ispričao hofočašće, što je vrlo potresna priča posetili smo Mauzolej na ostrvu Vido. Potom smo otišli u Srpsku kuću, muzej koji se bavi Srpskom Vojskom i upravom na Krfu tokom prvog svetskog rata. Ova tura nije podrazumevala kupanje.

Zamerka na ovu turu je ta što se u gradu Krfu nisu posećivale znamenitosti grada već smo se kretali isključivo "mamipara" zonom. Ujedno je bilo nekog navođenja od strane vodiča. Ja sam kupio knjigu vodič za "Krf". Jeli smo u nekom restoranu na krfu požto je moja draga izrazila želju za ribom. Nismo stigli da jedemo pošto nam je brod krenuo u pola četiri.

Sve u svemu grad je prelep, treba izdvojiti jedan ceo dan za kretanje njime. 

Vratili smo se u Ipsos, kupali se na plaži. Jeli smo kući čini mi se. Kupio sam aparat za komarce.

Nedelja 02.09.2018 Tura Autobusom, Paleokastrica, Sidari

U nedelju smo imali turu autobusom. Išli smo do plaža u Paleokastrici i Sidariju, posetili vidikovac u centru ostrva. Obe plaže su mi ostavile jako dobar utisak. Plaža u paleokastrici je jedna prelepa stenovita plaža dok je plaža u Sidariju (ne glavna, nego tunel ljubavi) jedna od najlepših plaža na kojima sam bio. Voda je mutna svetlo plave boje,stene su glinene i ne možeš da se povrediš na njih. Plažu u Sidariju sam nazvao gumenom plažom pošto je zbog gustine vode i glinenih stena sva nekako bila gumena.
Još jedna čudna stvar u Sidariju je što voda u zalivima se čini da ide nizbrdo. Vrlo čudno. Žao mi je što to nisam uspeo da slikam. Bio sam previše zaokupljen kupanjem. U sidariju je još i bio restoran "Mediteraneo" gde smo ja i moja draga prilično dobro jeli za nekih 20-tak evra.
Vidikovac je bio u nekom restoranu koji je prodavao kolače za 4,5€ i nije prihatao kartice. Iznervirao sam se, nisam naručio ništa u restoranu.

Ponedeljak 03.09.2018 Iznajmljivanje skutera, barbati

Iznajmio sam skuter i tu naše letovanje zapravo počinje. Krf ima jako dobre plaže, čak 270 njih, međutim planinska sela severnog regiona su prelepa i ti nepregledni maslinjaci su nešto što isto treba videti. Silni vidikovci gde se svaka strana vidi, sela sa preuskim ulicama, vijugavi putevi i naravno silne plaže. Otišli smo taj dan u Barbate da tražimo plažu. Nismo hteli da se kupamo na glavnoj plaži u Barbatima zbog gužve pa smo otišli na prvu sledeću, međutim i tu je bila gužva. Krenuli smo severno, mada nigde nismo stigli. Kako se još uvek nisam snašao na vespi, malo me je bilo strah da dalje vozim te smo se vratili kući. Okupali u Ipsosu.

Što se tiče iznajmljivanja skutera skuter je koštao 12€/dan što me je za šest dana iskoštalo 70€. Dobili smo neki skuterčić koji je mogao da ide 70 na sat na ravnom kada smo ja i Milena bili na njemu. Okvirna cena iznajmljivanja je oko 10 €/dan uglavnom kako se svidiš čoveku. Ja nisam hteo da se cenjkam pa sam odmah pristao na na 12€. Sledeće godine ću pristati na istu cifru ako mi da nešto što je jače (barem 125 cc) 

Benzin na Krfu je skuplji nego benzin u Beogradu i litra bezolovnog košta 1,70€. Turističko mesto, dukra gde stignu.

Utorak 04,09,2018. Porto Timoni, Ipsos

Milena je dobila neke preporuke na fejsbuku, gde je top topova bila plaža porto Timoni. Krenuli smo skuterom. Kako još nisam bio priviknut na skuter, trebalo nam je do tamo jedno sat vremena vožnje i još jedno sat vremena pešačenja. Pešačenje je po planinskom terenu, vrlo nezgodno, dugačko i naporno. Selo pored porto timonija je prelepo, porto timoni je prelem ali oko 12 sati postane pretrpan pošto se sa brda sjaše još 200 ljudi. 

Nismo poneli ništa da bi mogli tamo da izdržimo više od dva sata. Nismo čak poneli ni opremu za ronjenje. Vratilli smo se prilično brzo zbog gladi, žeđi i potencijalnog umora.

Sreda 05.09.2018 Treći izlet, Kassiopi, Divlja plaža, i Zaliv stena

Treći izlet je bio prilično suvišan. Bili smo na brodu sa nekim italijanima. Kassiopi je fin gradić. Ima dobre stene koje mogu da posluže ko plaža. Ne nasedajte na žutu podmornicu, em što nema dovoljno mesta u potpalublju em što nema šta da se vidi, em što nije ni podmornica već sranje koje ne porinjuje. Ja nisam bio u potpalublju pošto nije bilo mesta, milena nije htela više od pet minuta da provede u potpalublju. Bačenih 10€.

Milena je imala stomačnih problema pa je morala da ostane na brodu. Prvu plažu smo propustili, mada se činila lepa. Druga nije ni bila plaža već zaliv stena gde možeš da se kupaš sa broda. Skočio sam par puta i okupao se. Ništa posebno. Obrok na brodu je bio Kobasica, Ražnjić, parče hleba i nešto malo salate, sok i neko vino. 

Zaključio sam da su Italijanke globalno jako lepe žene, Grkinje su zgodne ali im face nisu nešto, dok su Italijanke full package. Nijedna naravno nije lepša od moje žene ali dalo se primetit dosta lepog sveta tamo.

Četvrtak 06.09.2018 Kerkira, glavni grad krfa

Pošto je moja draga bila oduševljena šoping centrom Krfa, iscimala me je da je vodim ceo dan na Krf. Šetali smo dva i po sata tim šoping uličicama dok se nisam iznervirao i rekao dosta više Beograda. Imaćemo Beograd celu godinu. Otišli smo onda na staru trvđavu i uživali u mletačkoj arhitektuiri koje je bilo na svakom koraku. Žao mi je što sam izgubio vreme obilazeći radnje sa retardiranim precenjenim mamiparama. Na Krfu ima šta da se vidi i treba se izbeći komercijalna zona zato što odvlači pažnju. 

Što se manastira tiče, ima ih na Krfu dosta ali ja nisam čovek koji obilazi manastire.

Nazad u Ipsosiu pojeli smo picu u kafiću Mamma Rosa pored nas. Pica je bila dobra ali preskupa. Ceo obrok nas je koštao 30 evra.

Petak 07.09.2018 Paleokastrica revisited

Ja sam odlučio da idemo na Paleokastricu sledeći dan. Put do paleokastrice je skroz po magistrali i stiže se za petnaestak minuta. Na sred puta me je ujela osa. U Paleokastrici je voda bila prilično hladna. Iznajmio sam Kanu na sat vremena 10€/sat izveslao sam i vratili se kući.

Subota 08.09.2018 Aharavi pesak, slučajni pantokrator i najgore špagete na svetu

Gledajući plaže video sam jednu plažu skroz na severnoj obali koja mi se činila kao ogromna peščana plaža. Rešio sam tamo da idem. Kupio sam kesu za nošenje telefona, stavio telefon u nju okačio na ruku i krenuli smo. Tražili smo vašar u selu Agios Markos ali ga nismo našli. Došli smo na Aharavi, OGROMNU peščanu plažu koja gleda ka Jadranskom otvorenom moru. Talasi briju, puca pučina, plaža je zaista prizor. Po meni, nije za kupanje, pošto ja preferiram šljunkovite plaže u zalivu ali za šetnju i pogled ka pučini plaža je fenomenalna. Na toj plaži čovek ne može da se zadrži mnogo vremena, pošto je tog dana bila užasno bučna. Te smo se zadržali negde do dva sata popodne da bi krenuli kući.
Plan puta sa Aharavija je da idemo duž planine Pantokrator. Na pola puta sam napravio pogrešno skretanje te smo umesto ka Ipsosu otišli na sam vrh Pantokrator. To jeste bio prizor ali nam je na tom putu nestalo goriva. Vespa ne troši mnogo ali ovaj put je podrazumevo vrlo strme uspone gde je vespa jedva izvlačila mene i milenu. Na Pantokrator smo stigli na ivici rezerve. Srećom posle toga sve je bilo nizbrdo. Našli smo pravo skretanje ugasili motor i vratili smo se kući na ler.
Posle toga rešili smo da se častimo italijanskim Carbonarama u mama Rosa. Koja greška. Ono je bilo najveće smeće od obroka koje sam imao ikada i uz to servirali su mi ga sa ljuskama od jajeta. Bačenih 25€.

Nedelja 09.09.2018

Došao je dan za povratak. O ovom danu ne mogu ništa da kažem sem da taj dan ne možeš ništa da radiš. Nisam hteo da se kupam, pošto nisam hteo slan da se vozim autobusom.

Checkout je bio u devet sati ujutro dok je polazak bio u petnaest do sedam popodne po grčkom vremenu tako da smo trebali deset sati da ubijemo nekako. Razgovarali smo sa nekom starijom gospođom koja se žalila na vilu Kristofer, pa se prebacila. Ispostavlja se da je gospođa bila dobra drugarica moje pokojne tetke Nataše, te smo vodili spike o porodičnim anamnezama.

Autobus je došao tačno u sekund, dvadeset minuta do Krfa i još sat i po vremena čekanja trajekta. Ovaj trajekt je bio veći i moderniji od prethodnog, te nam je vožnja od dva sata prošla prilično lako.

Autobus sa Krfa je bio odličan i imao je brdo slobodnih mesta. Spavao sam sigurno pet sati u njemu. Sve je proteklo kako treba. Gomila ljudi se žalila na presedanje, meni presedanje uopšte nije smetalo.

Stigli smo u Beograd, preko Yandexa smo uzeli taksi iskoštao je 750 dinara sve je prošlo dobro.

Retrospspektiva

Dugačko putovanje autobusom

je naporno. Za to vreme ne moze ništa da se radi. Treba piti odmereno, redovno vršiti nuždu na stajalištima i imati zalihe. Od stvari potrebno je imati

• Jastuk za vožnju
• Vodu
• Sendviče (u proseku dva komada po osobi na svaka tri sata puta, ako ne planirate ništa da kupujete)
• Sokove i slatkiše po željama
• Powerstatione za mobilne telefone.

Grčka i letovanje

Kako bi se što više umanjili troškovi hrane na letovanju, treba od kuče poneti što više hrane taman toliko da barem narednih nedelju dana ne mora ništa da se dokupljuje. Em što su im prodavnice preskupe em što u prodavnicama nema zapravo mnogo toga da se kupi što je zapravo hrana. Na taj način mesto štiti svoje restorane i onemogućava turistima da se zapravo jeftino hrane. 

Kao što sam naveo u Ipsosu je hrana bila vrlo skupa. Mada verujem da je u drugim centrima verovatno prilagođena sezoni.

Stvari koje će nam biti potrebne za naredni put

• Prenosivi frižider
• Aparat za pravljenje sendviča
• Tiganj i lonac
• Dosta povrća 500 gr/dan, pošto je tamo preskupo
• Suvo meso u proseku 150 grama/dan
• Sirevi i kajmaci u proseku 150 grama/dan
• Konzerve tunjevine u proseku 1/danu
• Pirinač
• Druga konzervirana hrana (paštete, viršle itd)

Sve u svemu, što više hrane treba poneti kako bi ručkove tamo sveli na eksluzivu pošto bi u tom slučaju umesto 30€ potrošili u vrh glave 5€

WGT 2016 retrospektiva

Kao klinac oduvek sam zeleo da odem na veliki festival neke kulture ili subkulture, da se osecam fino medju ljudima koji su meni slicni i da uzivam u dobrom pivu i koncertima omiljenih bendova. Moj prvi izbor takvog festivala je bio Wacken ali sada na Wacken ne bih otisao nikad, mnogo je to svinjarije za par dobrih metal bendova a i tokom godina sam blago razvodnjio svoj ukus tako da sam sada vise goticar nego sto sam metalac. Elem...
WGT je ipak bio izbor moje zene. To je festival gde se svi trude da izgledaju sto je gotickije moguce cak i do pojedinih granica apsurda. Izbor bendova je 80 posto elektro sranja i gotik pop bendova 20 posto metala i dum bendova. Sto se mene tice to je prihvatljivo iako sem My Dying Bride nisam imao neke favorite. Svejedno hteo sam da vidim kako goticari evrope izgledaju naspram nasih i da uzivam u nemackom pivu.

Zakazivanje Hotela

Januar, ja i moja draga smo isplanirali da idemo do lajpciga i posto su svi apelovali da se sto pre rezervise hotel, ja sam brze bolje priseo za buking i krenuo. Nisam bio registrovan na sajt i trazio sam sto jeftiniju varijantu Cinjenica je da nisam znao sta bi trebalo da bude centar desavanja. Video sam na Booking.com medju hotelima Rezidenz hotel koji je imao day offer od 350 evra umesto 700 i kao zena koja vidi cipele na rasprodaji pozurio sam da ga rezervisem. Nakon sto sam rezervisao hotel shvatio sam da je hotel u tri pizde materine i da sam se u sustini zajebao. Detalje sve te zajebancije necu da prepricavam, pouka cele price je sledeca: Nikada ne zakazuj nesto sto ne mozes da otkazes uz full refund ili da promenis datum boravka. Uvek biraj fleksibilna resenja umesto statickih, posto je sve sklono promenama i da je resenje bilo fleksibilno ovaj vgt bi bolje prosao, posto su se u medjuvremenu otvorila neka slobodna mesta u apartmanima i mogli smo da uskocimo kako smo hteli.

Voznja do Lajpciga

Finansijski plan je bio da uzmem celu svoju platu za taj mesec, jos jedno dvesta evra iz kucnih rezervi i da picim sa osamsto evra na festival. Medjutim, prvo sto mi se je desilo je da je kvacilo na kolima pocelo da me zajebava i da automobil nije hteo da ubacuje u brzine. Trebao sam da zamenim cilindre na kvacilu. tu mi je otislo sto pedeset evra. Taman sto je ta stvar sa kvacilom zeznula, na kontrolnoj tabli pojavilo se battery charging low, sto je ukazivalo na problem sa alternatorom. Pretpostavljao sam da su cetkice na alternatoru ostisle, medjutim alfa nema cetkice, ima neki voltage regulator ali nije ni to, to sto je crklo. Crko je rotor! Odlucio sam da promenim rotor posto mi zaista u tom trenutku nije trebalo da menjam ceo alternator. Tu mi je ujedno otislo jos 100 evra.
Gume ce sacekati neka bolja vremena :(
Clanstvo u AMS i Medjunarodna dozvola su me bruto izasli ostalih pedeset evra tako da sam u lajpcig krenuo sa 300 evra mojih para. Majka mi je dala jos 500 evra iz kucnih rezervi i imao sam na kartici jos trista evra koje sam odvojio za karte i za parking kartu.
Pored toga, Lajpcig je neka ekoloska zona te su ovi sa festivala apelovali na to da treba da se uzme neki low emision sticker kako te panduri ne bi smarali i kako te ne bi kaznjavali u lajpcigu ali navodno taj low emmision stiker se uzima jednom i moze da se uzme na bilo kojoj benzinskoj pumpi ili u nekom servisu. Resio sam da ga uzmem na licu mesta.

Lobiranje BMW kako ljudi slucajno ne bi vozili stare 124 

Krenuli smo iz Beograda  12 maja u sest ujutro. Putovali smo Milena, Andrea, Milos i ja. Uvece je trebao da bude veliki opening party i mi smo nakon pretpostavljane voznje od dvanaest sati trebali da pokusamo da odemo na taj opening party. Iskreno, nisam planirao da idem na opening party ali ako ostane vremena i ako u lajpcig krenemo u sest, stizemo na vreme. Moja draga i ja smo ustali u pet, ja sam spavao svega dva i po sata, posto me je drmao adrenalin pred put. Problem na koji smo naisli je problem koji sam i pretpostavljao da ce se desiti. Idu dve full goticarke na gothic festival i taj silni gear je trebalo negde staviti. Moja alfa je malo napravljena da bude sportski auto i mislim da bi jedva ponela mene i moju zenu sa svim stvarima a kamoli, nas cetvoro plus stvari. Natrpali smo sve stvari u kola i njih dve su bile ko sadrine spakovane pozadi, Milos je pored mene lomio noge, ja sam bio zesce pribijen uz volan kako bi onaj ko je iza mene imao vise mesta. Sve u svemu jako neudobna voznja.
Negde posle Novog Sada setio sam se da sam zaboravio medjunarodnu vozacku te smo zvali AMS da vidimo da li kojim slucajem mozemo da izvadimo neku usput. Uvek se prisetis kako u Srbiji trebas da odvojis trista posto od planiranog vremena kako bi resio neki birokratski problem. AMS nas je poslao u Suboticu gde su nam trazili potvrdu iz Beograda da nisam osudjivan kako bi izvadio novu medjunarodnu dozvolu. Posle razgovora sa Mileninim ocem Petrom, skapirao sam da je medjunarodna dozvola tek jedan trivijalan dokument koju u devedeset posto slucajeva ne pravi nikakav problem i posle izgubljenih sat vremena po Subotici, nastavili smo dalje na sopstveni rizik.
Za put od 1200 kilometara covek mora da se pripremi i psihicki i fizicki, prvih 700 je lako ali svaki kilometar preko je sve tezi i tezi. Koncentracija ti pada, sedis u jednom polozaju i samo te strah drzi budnim.

FT1P (fali ti jedan papir)

Krenuli smo u 7:00 ujutro, granicu smo presli oko 11:30 u lajpcig smo stigli oko 23:00 dok smo se rasporedili ko gde i kako legli smo u krevet oko 3:00.
Put u Srbiji je umereno los, dosta ima neravnina ali moze da se odrzava brzina oko 120 km/h sa letnjim gumama moze da se ide i 150 km/h bez problema.
Put u Madjarskoj je besprekoran, nisam naisao ni na jednu rupu i mogao sam da vozim i 180 km/h da sam hteo.
Put u Slovackoj je ok, mada je do Bratislave magistrala i ogranicenje je 80 km/h mada moze da se vozi 100 km/h otpr iako ima dve trake.  Na kraju se uvek nadjes iza nekog kamiona.
Put u Ceskoj je katastrofa od Brna do Praga je kao talasasto more. Mislio sam par puta da mi je pukla guma koliko je treslo. Brza traka je malo bolja ali moras da vozis minimum 140 km/h da ti cesi ne bi ablendovali.
Putevi posle praga i u nemackoj su... nadrealno dobri. Nema ni najmanje rupice na autoputu. Bukvalno je ko staklo.

Hotel, Honenheida i Lajpcig

Ja sam znao da je taj hotel udaljen od Lajpciga, ali brate, mnooogo je udaljen, Ekvivalent distanci u Beogradu je da se festival odrzava na Kosutnjaku a da si ti stacioniran u Novom Banatskom selu kod Panceva. Kako bi iskusio festival u potpunosti, prepodne od deset do tri treba da si u gradu, da se isetas i da se islikas ispred svih monumenata. Od tri do pet treba da si u hotelu da malo odmoris i obuces neku komotniju garderobu za koncerte i za najtove koji dolaze nakon. Rezija sa Novim Banatskim selom to nije mogla da servisira nikako.

Koncept WGT

Wgt je festival kojem je centar na Agra parku koji se nalazi na juznoj periferiji lajpciga. Od agre do centra treba otprilike 20 minuta tramvajem. Na agri postoji masivan parking koji se placa 15 evra za ceo festival. Agra ima standove za prodaju svih mogucih gotik stvarcica i na agri je kompletan prehrambeni vasar. Pored agre je hala gde su otprilike svi veci hedlajneri. Metal koncerti uglavnom nisu na agri. Sve ostale stvari su rastkane izmedju Agra Parka i centra. Sto se bleje tice, koliko sam cuo, dnevna bleja je po parkovima, kaficima, bioskopima koji pustaju projekcije nekih filmova svim nekim standardnim stvarima koje sluze da ubiju vreme pre nego sto krenu svirke i na kraju najtovi. Posto nismo stigli da imamo dnevne aktivnosti, sto zbog vremena koje je bilo uzasno, sto zbog lokacije koja je bila uzasnija uglavnom smo bili fokusirani na svirke.

Srazmera nase sjebane lokacije

Svrha WGT

Na WGT se ide kako bi se izgledalo sto ektremnije moguce do neke granice gde to prelazi u kosplej. Na agri su setali muskarci u krinolinama, toples goticarke, goli likovi, steampunk princeze i vojvode. Frizure, perike, lanci, skarifikacija, nulifikacija, cak tetovaze najmanje (tetovaze uglavnom imaju metalci). Vecina je uglavnom obucena u standardne stvari koje mogu da se kupe na agri, 85% ljudi je u crnom ali frikova (i mislim to u najboljem mogucem smislu) ima svakakvih. Ja sam nosio svoj kilt prva dva dana, druga dva sam nosio pantalone posto je bilo previse hladno. Moja zena se ugoticarila prva dva dana ali je na kraju pokleknula posto nije ponela nijednu topliju varijantu. Zadnja dva dana smo izgledali kao sto izgledamo kada se setamo po BG-u, znaci krajnje obicno sa naznakama subkulture.

13. maj - PRVI DAN - Alergije, Seljobusi, Panika i Taksi

Kada smo stigli, ja sam od nasih dobio savete da ne treba da vozim po lajpcigu posto nemam green sticker i medjunarodnu vozacku ali i da nema potrebe da vozim posto je prevoz u lajpcigu jako dobar. To je bio los savet. U lajpcigu su kola neophodna cak i ako si u centru. Ima brdo kretanja, juris sa koncerta na koncert. Odeca i obuca koju nosis je preteska za hodanje a tramvaji iako su dobri su uglavnom prepuni. Veliki je grad a malo stanovnika tako da imas parking mesta po gradu koliko hoces i uglavnom su slobodna.
Zelene etikete sam mogao samo da nadjem u nekom njihovom AMS, posto su ih svi pokupovali, vise se nisu prodavale samo na pumpi. Vazno je pomenuti da AMS radi radnim danima od 8 do 12 a za ostalo big fuck you. Em sto nisam imao medjunarodnu vozacku, em sto nemam Low Emision sticker.
Medjutim, postupio sam po savetu i pokusao sam da dam sansu javnom prevozu. To je bila greska. Iz honenheide smo pola sata putovali do messagelendera. Od mesagelendera smo putovali dvadeset minuta do hapbakofa i jos dvadeset do agra parka. Sat i po u jednom pravcu, samo jebeni prevoz. Moja draga je koristila neku neproverenu sminku na koju je dobila alergijsku reakciju i na sred festivala i sminka joj se skroz upropastila nakon sto su joj oci suzile. Program za festival nije postojao, vec je postojala neka aplikacija za koju smo tek saznali kasnije. Propustili smo izmedju ostalih Victorian Picnic desavanje, Project Pitchfork, Abney Park (mada oni nisu toliko ni bitni), Faun. Sve u svemu samo kratkotrajna bleja na Agri, alergija.
Povratak je bio veseo. Nakon sto smo 20 minuta picili od Agre do Haupbankofa tramvajem 11 od haupbankofa do Mesagelendera tramvajem 16 oko 35 minuta, skapirali smo da seljobus (86)do honenheide ide do 18 sati redovno, posle toga gradsko preduzece salje neke kvazi taksije ili neke manje buseve. To treba da se zove i da se prica i vrlo je frustrirajuce. Sat i po vremena prevoza i 16 evra taksija bez ijednog vidjenog desavanja.
Nakon toga je moju dragu udarila temperatura na nervnoj osnovi, ostatak dana smo proveli u hotelu pijuci vodu, grejuci se.

14. maj - DRUGI DAN - Swallow the sun, upala misica i umalo upala pluca, premor i zamalo najt

Drugi dan sam hteo da idemo na rizik. Idemo do Andree i Milosa pa na agru pa Swalow the sun pa na Crematory pa na najt. Otisli smo do Andree i Milosa i ubrzo uvideli da je napolju oko sedam stepeni celzijusa a Milena je bila oskudno obucena. Kako bi izbegli sve smrzavanje morali smo da se vratimo do hotela sto nam je pojelo jedno sat i po vremena tako da je dnevna bleja bila protracena na vreme koje je trebalo do hotela i nazad (Hohenheida prokleta pizda materina). Otisli smo na Swalow the Sun. Bend je bio ok, mada mi se cinilo da je pevac zesce isfoliran ili na nekom heroinu. Prenemagao se, imao se utisak da je mrzeo sto je na bini pricao je kao da su mu svi umrli. Doom jeste tuzna muzika, ali svrha dooma je da te ubaci u stanje melanholije pesmama. Nije potrebno da imas stav: "Ja sam tako nesrecan". Aron iz My Dying Bride se ubaci celom licnoscu u pesmu ali se vrati u normalno stanje, cak veselo ponekad kada se pesma zavrsi i kada kaze svoje emocije. Nema potrebe za patetisanjem. Prema Crematory-u sam bio ravnodusan, to je ipak bend koji sam slusao pre sesnaest godina i smatram da posle Believe nisu izdali nista sto je vredno pomena, cak su poceli da zvuce ko rammstein iako su stariji od njih (neproverena informacija, mozda lupam). Otisli smo na pola koncerta.

Moram da pomenem da sam kola parkirao na Agri i planirao drugi dan da idem po mestima tramovima, sto je opet bio los potez, posto sam sve vreme nosio new rock cizme, dok je moja zena nosila neke stikletine da se useres koliko neudobne. Tako da smo stajali u neprakticnoj obuci sigurno jedno sest, sedam sati. Bolele su nas noge, smrzli smo se ko picke ali morali smo da odemo na najt u klubu Darkflower koji je imao neke dj-eve koje je Milena htela da slusa.

Isli smo opet tramvajem kako bih ja mogao da pijem, medjutim, Andreu je spicio neki panicni napad zbog hladnoce i diskomfora, te su nas, ako mogu da kazem, ispalili dok smo dosli do kluba. Milena i ja smo se smorili, kola su nam bila na agri koja je odatle udaljena 20 minuta tramvajem. Shvatili smo da smo premoreni kako da bi izdrzali, da je jebeno previse hladno. Oboje smo ceznuli za toplom hotelskom sobom i dobrim doruckom sutra uvece. Mada opet morali smo da odemo do Milosa i Andree kako bi ja dopunio telefon. Milena je bila besna na Andreu zbog ispaljivanja u zadnji momenat (srecom pa je to prestalo nakon dva dana) i odlazak kod njih je bio tezi od celog dana. Petnaest neprijatnih minuta kod Andree i Milosa, gde smo ja i Milos bili tampon zona da Milena Andrei ne iskopa oci. Telefon na 35% i pici za hotel. Dosli smo u hotel u 5.

15 Maj - Solar Fail, Chris that got away i MDB

Ustali smo ujutro u devet. Cetiri jebena sata spavanja ali kuhinja radi do 10 a moralo se jesti. To nam je pored McDonaldsa bio zapravo jedini obrok u toku dana. A i hrana u hotelu je bila jedna od lepsih stvari na ovom putovanju. Nazdrali smo se ko svinje, ko i uvek u hotelu. Hrana jebe kevu. I onda smo pokusavali da spavamo. Soba je nazalost bila malo zagusljiva i mala. Bilo je tesko zaspati, vrteli smo se po krevetu, nesto kao i spavali pa smo picili na Agru kako bi slusali Lord of the Lost. Lord of the Lost su jedan od onih bendova pored kojih 69 eyes zvuce kao Betoven naspram Dragane Mirkovic. Mada moja zena ih fangirluje na isti nacin kao sto beogradske goticarke fangrluju tres bendove poput Combichrista, X[rx], federheada i ostalih tres bendova koji imaju nivo plitkosti prosecnog busnog lavora. Ali ajde ovi su barem gitarski, da ne kazem gothic metal. Iako je plitko, pitko je. Posle toga je Solar Fake, bend koji za divno cudo, oboje gotivimo. 

Pevac Lord of the Lost je harizmatican tip koji je lepo digao publiku i pored sve te povrsnosti benda, bend je zvucao super, uzivao sam. Ok venus, mars, stars, lolitta... Solidna svirka, valjan performans, sala malo odjekuje. To Solar Fake we go.

E sada se desava sranje... Solar fake je bio u Kohlarbizirkusu sali, dok je Diary of Dreams bio u Agra treffen park sali. Mislio sam da ce vecina otici na Diary of Dreams i da cemo ja i moja draga da slusamo Solar fake, medjutim kurac...

Na Solar fake-u je bio probijen kapacitet. Svabe su sto se kapaciteta tice bile striktne, sala je smela biti puna do 70%. Preko toga nisu pustali, sigurno smo petnaest minuta stajali u jednom mestu na kisi. Jedan Ruski par: Marina i Misa su nam pozajmili kisobran, neka im je vecna slava. Jebes mi sve, da dodju u Srbiju insistirao bih da ih udomim kod nas koliko su ispali ljudi u pravom trenutku. Najmanje sto sam mogao da ucinim je da im platim pice, hteo sam i vise pica da im platim ali su zbrisali na Diary of Dreams. Nadam se da ce moja zena da ostane u kontaktu sa njima. Zaista nemam reci koliko sam im zahvalan. Nismo otisli na Solar Fake i to je bio po meni najveci smor festivala, jednostavno nije imalo svrhe blejati u redu do kraja koncerta.

Otisli smo do Agre po kola i na parkingu videli pevaca Lord of the Lost. Moja draga se fangirl isparalizovala u zakocenom osmehu. Ja sam se zbunio i bio u fazonu, aj ne smaraj coveka. Da ga jebem koji mi je kurac bio. Nije bila ljubomora, majke mi. Jednostavno imam stav po tom pitanju, on ne zna mene, necu da ga smaram, klimnucu mu glavom i reci "It was a good show" sto sam cini i se i uradio, dok je moja zena izgledala ko da je videla Samaru iz prstena uzivo. Sve u svemu prosao je pored nas, nismo ga pitali da se slikamo sa njim, sto je mojoj zeni izazvalo depresiju koja je trajala do kraja festivala i cini mi se, jos uvek traje. Jebem li ga zasto, ali znacu za ubuduce da takve prilike ne smem da propustam. Otisli smo kolima na My Dying Bride i to je bila odlicna odluka, posto smo tamo stigli za pet minuta.

Svirao je Dark Fortres i zvuk je bio odlican. Onda su dosli MDB i tako su objasnili da su me razbili na hiljadu komada koliko je bilo dobro. Your River, She is the Dark, Feel the misery, Prize of Beauty sve u svemu svaka nota je bila na mestu, sala je bila savrsena,ja sam bio na pet metara od Aarona, njegov glas je ostao nepromenjen nakon 25 godina, pevao je preodlicno. Ne postoji osecaj dovoljno dobar koji bi mogao da opise takvu svirku. Doduse desio se jedan gaf, promasio je Aaron jedan deo teksta koji sam drzao na myspace-u i toliko sam se smorio da sam otisao na poslednjoj pesmi (mada da sam znao koja je ostao bih). Sto se mene tice, svirka My Dying Bride je nadomestila sve nedostatke nase organizacije i odvratno vreme. Milena je i dalje bila u depri zbog neslikanja sa Chris Harmsom. Da toga nije bilo, sama svirka My Dying Bride bi bila dovoljna da ispravi sve sto je bilo usrano u vezi festivala i mogao bih da kazem da sam se dobro proveo na kraju. Ali jbg, neko je gore bio protiv nas.

16 Maj - CETVRTI DAN - Aestetic perfection, setnja gradom, vadjenje fleka i uzivancija

Nakon tri danja cimanja sa tramovima i Agrom, resio sam da me cetvrti dan boli kurac. Iako me uhvate bez nalepnice, to je 40 evra kazne. Mogao sam toliko da alalim. Ne idem nigde vise nikakvim tramovima. Milenin animozitet prema Andreinom ispaljivanju je jos uvek trajao, tako da grupne aktivnosti nisu bile u planu. Ja sam hteo da malo obidjemo grad i da vidimo neka mesta a onda na Aestetic Perfection i eventualno na Korpiklaane ako za to bude bilo vremena. U gradu je bila fina bleja, mada Milenina depra je i dalje trajala i nijedno moje: "Prvi put znacemo za ubuduce" nije uspevalo da je ubije. Bio je praznik i nista nije radilo. Radile su neke gothic prodavnice koje su prodavale neku usranu garderobu za neke mnogo velike pare. Obisli smo ih, otisli smo do nekog kafica, popili po pice... Otisli posle da blejimo na Agru. Mileni nije bilo do zivota. Jebem li ga, ona je puno ocekivala od ovog festivala, ipak je ona u BG gotik velicina a zbog obaveza pre WGT nije stigla da se adekvatno spremi, bilo je prehladno, nadala se bleji po najtovima a ni na jedan najt nismo otisli. U svakom slucaju u gradu smo bili u jedan i bio je malo prihvatljiviji dan nego preostali. Meni je cetvrti dan bio najbolji, zbog neobavezne bleje po gradu. Izgedali smo ko civili ali je bilo fino. 

U isto vreme kada je bio i Aestetic Perfection, nastupali su i Heidevolk. Od Heidevolka znam dve pesme i mrzelo me da idem zbog te dve pesme a i jebes kada ne mogu da pijem. Na agri smo slusali Aestetic Perfection, koji je bio sjajan. Klavijaturista je sve vreme pokusavao da se popne na klavijaturu dok je pevac vidno uzivao u tome sto radi. Za bend koji ima depre od pesama (all Beauty destroyed, etc) non stop se smejao, skako i realno jebao kevu kako je pevao. Aestetic Perfection se dosta pustaju po klubovima u Beogradu, tako da skoro da nije postojala pesma koju nisam znao. Dobar koncert.
Nakon AP, vecali smo da li da idemo na Korpiklaane, mada znajuci koliko svabe vole taj frulica metal, pretpostavio sam da bi ispred Felsenkellera bila guzva kao sto je bila ispred KohebiZircus (ili kako se ta sala zvala) na Solar Fake-u a i nekako sam hteo da se naspavam pred sutrasnji put od 1200 kilometara. Vratili smo se u hotel i legli da spavamo.

Cetvrti dan je bio bleja. Licno sam uzivao.

Propast medija i doba influencera

Ideja za ovaj blog post mi je došla pre nekoliko dana kada sam u prodavnici video štand sa novinama. Zapitah se, ko danas još kupuje novine. Nisam upoznao ni jednog čoveka mlađeg od 45 godina da znam da redovno kupuje novine. Iskreno više ne kupujem ni "Politikin Zabavnik" pošto svu zabavu mogu da nadjem na internetu. Televizija isto, pored you tuba, torrenata pa čak i netflix-a, zašto bi se zamarao da gledaš sranja koja prate ono malo kvalitetnog programa koje sada imaš na tv.
Internet je progutao televiziju, novine, radio pa čak i mobilnu i fiksnu telefoniju. Sada je rasprostranjen bežični broadband internet, kada bude bio rasprostranjen mobilni (internet koji porzava kretanje) internet, sav ostali prenos informacija postaće zastareo.

"Sloba prevario Kiju sa Stanijom" - dajte mi tu vest troslojno da manje žulja

To se naravno odražava na kvalitet medija. Da bi novine opstale moraju da prodaju reportaže Karleušama, Grand Zvezdama i Velikom Bratu (ili klonovima istog) televizija isto. Šund već dugo vremena ima sjajan marketing plan i tako i opstaje i biva prihvaćen kao kultura.

"Ne može nam niko ništa,
jači smo od ukusa,
 mogu samo da nas mrze,
praziluk iz dupetaaaaaa" - i mrzimo vas!

Samim tim on-line novine postaju zapravo great influenceri koji od nebitih pevača do kćerki pop hezbinova pravi zvezde i nove influencere. Od elitnih prostitutki pevačice. Od naivnih devojčica kojima se servira to đubre, buduće sponzoruše. Od dečaka dilere droge, zajebane tipove i buduće kriminalce. Elem polje uticaja je zapravo veliko, ne moraju svi da gledaju pink i čitaju blic, tu su i drugi influenceri.

"- What does she do?
-She's rich
-Yeah, but what does she do?
-She's spoiled
-Not what she is, what does she do?
-She's a whore " - ali trenira glasne žice da bude pevačica

Pre neki dan, moja žena kontaktira jednu drugaricu koja je manje više pinap model sa namerom da je pita koliko bi ova naplaćivala marketing. Dobila je sledeći cenovnik. Instagram post koji promoviše tvoj proizvod 300 evra, ju tjub video ide i do četiri cifre. Sada ti malo razmisliš, kažeš aha 300K folowera na IG i rezonuješ da će tvoju reklamu da vidi 300 hiljada ljudi, pa onda kažeš... isplati se.

Ipak imati toliko followera je priličan trud. Prvo, estetski mora da si privlačan. Niko ne želi da gleda ružne ljude, pogotovo ružne  devojke. Doduše postoje izuzetci koji propagiraju femi-nacizam i farbaju kosu u dugine boje i igraju na provokaciju. Ali ti izuzetci su izrazito, iako fašistoidni, vrlo harizmatični. Drugo treba da imaš određeni kontent koji ćeš ispunjavati na dnevnoj bazi, to bi otprilike bio kontent koji je relativno prozaičan i lak za svariti koji se može biti

• Boob tube - Žena sa velikim poprsjem komentariše određene teme, karikirajući samu sebe tako što se predstavlja kao priglupa. U suštini fečuje negativne komentare i daje meso hejterima (Sandra Meduza,  Jelena Karleuša...) u suštini trol, mada mnogo komentara makar i negativnih povećava reach samim tim i cenu reklamiranja na kanalu
• Make up tutorial - Ili ti kako se našminkati - to su uglavnom rade žene čiji je cilj da dobiju besplatnu šminku. Gledaju žene, ženama upućeno. Ne kapiram
• Self improvment - Ljudi koji prave video-e sa određenim načinima ishrane ili treninga. Opet ljudi dobijaju puno publiciteta ali od njih možeš da iyvučeš neke informaicije. Npr Scott Herman je imao neke jako dobre savete vezane za trening i neki njegovi saveti su mi resili neke nedoumice što se treninga tiče.
• Profesionalni gameri - Iskreno razumem donekle. Igrica ponekad ume da isfrustrira ali te priča zanima. Kako bi ispratio priču bez frustracije igranja posmatraš druge gejmere. To je valjda sticanje iskustva, valjda. Kao klinac sam našao video kasete sa  walkthroughouom Tomb Raidera i gledao sam ih pošto je Tomb Raider bila prilično teška igrica. Dark Souls isto. Legue of legends i World of Tanks. Daj bre, što bi to neko gledao...
• Cat Fucking Videos - Jebeni kancer yutjuba.
• Fail videos - Another time killer
• etc...

E sada ajde da analiziramo algoritam zarade preko interneta. Ti si lice koje ima neki sadržaj taj sadržaj hoćeš javno da predstaviš. Da bi dobio broj pratilaca taj sadržaj moraš redovno da dopunjuješ na dnevnoj do nedeljnoj osnovi. Kada ti broj pratilaca pređe određenu cifru postaješ zanimljiv kompanijama koje bi htele da iskoriste tvoju popularnost kako bi se reklamirale. Ti onda odrediš cenu i voila, postao si influencer. 

E sada kako bi ušli malo dublje u celu priču sa sadržajem postoje polja gde možeš da prođeš te ću pokriti nekoliko.

1. Muzika - ako si mrak gitarista imaš sjajnu opremu za video i audio snimanje i tim barem od troje ljudi, postoji određena šansa da ti to postane polje uticaja. Harizma, humor, virtuoznost na instrumentu neophodna. 
2. Gejming - opet jako teško polje za pravljenje influenca. Značajno lakše ako si lepa žena, pošto su gejmeri paćenici, uglavnom će od dotične gejmerke praviti savršeno žensko biće iako je dotična gejmer samo zarad dobijanja muške pažnje(ima izuzetaka, video sam neku ribu kako drži tutorijale iz Dark Souls-a, respect). Previše online gamera, mrtvo polje uticaja.
3. Cat videos - čini mi se nepresušni izvor influenca. Na to se ljudi lepe ko muve na govno. Kupiš mačku snimaš je non stop i svako njeno sranje okačiš na jutjub. Genijalno. Dobiješ gomilu wow i awwww i onda gurneš sebi krastavac u čmar.... Jebeni kancer...
4. Politika - Ovo je tema gde samo budale mogu da profitiraju. Znaci ako si normalan čovek sa umerenim stavovima, u online politici nemaš šta da tražiš. Ako si feministkinja, onda moraš biti radikalna femi nacistkinja. Ako si desničar, onda moraš da pričaš o tome kako su crnci među-evolutivni-stepen između majmuna i belaca. Ako si vegetarijanac onda moraš da budeš vegan koji će da kači slike živo mlevenih krava i da pričaš "zamislite da je ovo vaše dete". Ako si gej aktivista, treba da citiraš markiza de sada apropo oblika penisa i čmara i da tvrdiš da je jedini prirodni seks, homoseksualan.
   
   Drugim rečima, što si veća budala, to će influence field da ti bude veći.
5. Sport i self improvment - Ispred kamera, avokado, kus kus, piletina, sve balansirano... Iza kamera dianabol, winstrol, AAS, testosteron. Ima izuzetaka, ali mora mnogo da se trenira, mora mnogo da se pazi sta se jede i mora tome da se pristupi kao profesionalac, sto je iskreno rezervisno sa ljude sa čeličnom voljom. Da sam završio dif time bih se najverovatnije bavio.
6. Moda i alternatina moda - Ako si muškarac, moraš da budeš savršeni primerak muške vrste kako bi ovde uopšte zablistao i treba trendovi da ti budu nakolonjeni (andrej pejić, zombi boj, brock) ali muškarci ovde i pored toga imaju ograničen vek trajanja. Žene,pored prirodne lepote moraju same biti estete moraju da znaju da uklope frizuru, šminku, garderobu, cipele i dok god to rade dovoljno različito ali pak isto (u svom stilu, tzv) polje uticaja će rasti.
7. Svaka ideja i prezentacija je dobra ako smatrate da ste dobri u tom polju u sustini. Svakako danas svako ima mogućnosti da vloguje svoj rad. Editovanje zahteva vreme ali u krajnjem slučaju to može da vam se isplati ako budete uporni u tom što radite, komunicirate sa auditorijumom i radite to dobro. Tako da go for it!

Elem treba da zaljučim priču. Televizora se sećam kada sam još gledao Simpsonove na Pinku. Kada je South Park došao na red, internet je već bio dovoljno brz. "Trenutak istine" je bila prva maligna ćelija, da bi se kancer proširio u formi raznih velikih bratova, farmi, parova, zadruga, na stranoj sceni kardašijanki, džerzi šora i ostalog smeća koje ništa ne košta a zadovoljava najniže potrebe kod najprimitivnijih slojeva gledalaca. Srećom, televizija broji svoje poslednje dane, naredna generacija neće gledati televiziju.

Što se novina tiče, prebacile su se on-line gde im kojekakve severine, karleuše, veliki brat plaćaju masne pare da ih drže relevantnim. Od novina sam zavistan, ne mogu da ne čitam dnevnu štampu i moram da kažem da me vrlo nervira što znam ko su Sloba, Luna i Kija. To mi u mozgu zauzima dragocen prostor koji je mogao da posluži kao osnova da naučim neki strani jezik. Ali avaj, izbrisaće se vremenom. Novine u e-obliku, će uvek biti pune buva premaskiranih u vesti.

Meri, Vučjak

Prestao sam da se vezujem za kućne ljubimce od kada mi je uginuo mačak Bobo, koga sam zaista smatrao prijateljem. To je bio mačak koji se rodio u ovoj kući ovde odrastao i u okolini kuće ga je nešto pregazilo. Pored toga što je mogu reći bio najpametnija životinja koju sam poznavao, bio je i najbezazlenije stvorenje koje sam imao. Opet ne prema gušterima, vrapcima, golubovima, miševima pacovima i zmijama. Njih je redovno ubijao. Opet, kada sam bio oboleo od gripa i sedam dana bio zakovan za krevet, nije se pomerio od mene, donosili su mu da jede kod mene u krevet, kenjara mu je bila pored kreveta. Svaki jebeni sat moje bolesti. Jebeno sam obožavao tog mačka i sada mi nije nimalo lako da pišem o njemu, iako se posle njega nikada nisam vezao ni za jednu životinju. Jednostavno, ako će me on čekati na kapijama Nava, radovaću se kada bude došlo moje vreme.
Ovaj post je nije o Bobi, ovaj post je o Meri, mom, od nedavno pokojnom psu.
Meri smo dobili od čoveka koji nam je postavljao pločice u kupatilu. Oni nisu mogli da vole tog psa pošto su nedavno izgublii nekog psa koga su imali deset godina, pa su nam dali već tri godine staro kuče. Uzeli smo je pošto nam je trebao pas čuvar, koji bi lajao u slučaju da se pojave neki lopovi u dvorštu, kojih u Višnjici ima na pretek. Smatram da, pošto je bila sa nama punih 11 godina, je ipak koliko toliko zaslužila da joj se stvori eulogija koju će neko nekada pročitati i povezati se sa nekim svojim iskustvom.
Ja nisam ljubitelj pasa. Kao zakleti individualista ne sviđa mi se ideja da me bilo ko bezuslovno obožava. Od svojih najbližih ljudi tražim da me prvo poštuju, ljubav dolazi na drugom mestu. Ako ne postoji poštovanje, ljubav nije ljubav, već postaje patološka tvorevina poznata kao sadomazohizam. Meri je bila pas. Znala je svoje mesto u kući, plašila me je se, slušala je ali da me je volela, nije. Da sam zaslužio njenu ljubav, nisam. Naš odnos je bio, strogi otac protiv pobunjene kćerke, tipa. Ona je radila stvari po instinktu, ja sam je kažnjavao. A sa druge strane, nisam je dovoljno ni mazio niti se družio sa njom. Logično je da je bila usamnjena.
Ove zime je uginuo Gumeni.Gumeni je bio pas mog oca kog je ovaj ostavio komšijama kada je otišao na Novi Zeland. Tada je gumeni imao već pet-šest godina. Kada smo dobili Meri, nakon prvog teranja pojavio se ponovo u dvorištu i "čuvao" Meri od drugih pasa. Pošto je bio terijer(rasa pasa jako mala rastom), nije mogao puno da je sačuva. Opet bi ostajala skotna a ne verujem da je i jedan okot ličio na njega. Ipak deset godina on joj je bio muž, iako su se drugi s vremena na vreme provlačoli, on je imao privilegiju da spava u njenoj zajedno kućici sa njom. Našao sam ga mrtvog ispred mog kućnog praga, kada je Meri imala poslednje teranje prošle zime. Srce mu je otkazalo.
Meri je bila zakleti neprijatelj svakog baštovanstva. Uništila mi je gomile ruža, travnjak, sve što sam posadio ikada u baštenskim saksijama iskopala je. Volela je da kopa tamo gde je trava meka. Ona je bila razlog zašto smo postavili ogradu oko travnjaka. I bivala je kažnjavana zbog toga. Kada mi iskopa saksiju, uhvatim je, gurnem joj glavu u saksiju i ubijem boga u njoj. Tri puta sam to bio učinio na taj način. Četvtog puta sam pogledao iskopanu saksiju pa onda potom u nju, na šta je ona počela da se trese. Znala je da je napravila štetu ali bilo je to ipak jače od nje. Od tada je više nisam ni jednom udario. Nije bilo smisla. To bi bilo kao kada bi ostavio kuću punu slatkiša detetu i onda ga istukao što se prejeo đubre-hrane. Neke stvari je bolje prevenirati nego kažnjavati posledično. Žao mi je što sam je ikada udario.
Da bih objasnio svoje stavove sada postaviću Vam pitanje. Da li biste radije živeli bez seksa ili bili živi? Odgovor na moje pitanje ne postoji u univerzalnoj formi. Svako ima svoj odgovor. Ja bih radije bio mrtav, nego nereproduktivan. Te sam tako postupao i sa meri i sa svim mojim životinjama. Sterilizacija nikada nije bila opcija, pošto po mojim religijskim ubeđenjima, život bez barem pokušaja reprodukcije ne vredi živeti. Sada mnogi od vas će reći a šta misliš šta je tvije kuče htelo. Odgovor na to pitanje ima nekoliko:

• Meri je bila itekako seksualno aktivna u psećem svetu čak i protekle zime je imala teranje, dva meseca pred smrt. Oduzeti joj to uživanje je po meni greh
• Da je bila osakaćena gumeni nikada ne bi bio uz nju, nikada se ne bi vezali i uginuli zajedno u mesec dana. Ljubav bi joj bila uskraćena
• Seks ju je terao da radi stvari po instinktu uprkos zabranama okruženja. Kopala je jazbine non stop, borila se na svoj način protiv sistema. To ju je činilo živom, to joj je davalo smisao životu

Tako da iako bih rekao da se, kao zavisno biće, Meri nije pitala ništa. Mislim da bi njena odluka ipak bila seks. Seks je jedan od glavnih životnih radosti, kada ga oduzmeš oduzmeš joj i život.

Cela svrha te priče bili su neželjeni okoti. Pošto je svakih šest meseci bila skotna, trebao sam da shvatim šta treba da radim sa mladuncima. Prvi okot sam sačuvao, tri muška mladunca sam odmah poslao na selo da bi mi ostalo jedno mladunče. Nazvao sam je bio Lili. Lili je bila mnogo glup pas. Nijednu komandu nije mogla da nauči, pišala je svuda. raskopavala je sve. Ne mogu baš ni da se setim šta je sve smetalo ali sam na kraju odlučio da je ostavim negde. To je bilo pored nekog sela na putu za Sokobanju. Znala je šta je očekuje, izbacovanje iz čopora. Nije htela ništa da jede taj dan. Iako je bila iritirajuće dinamičan pas i sve je nervirala u kolima je bila mirna, repom nije mrdunla. Kada su se kola zaustavila i kada sam trebao da je ostavim, gledala je tužno u zemlju. Uputila mi je pogled koji nikada neću zaboraviti, nikada se nisam osećao tako sjebano. Isključio sam nekog iz života ko je bio direktno zavistan od mene. I ona je bez predaje samo otišla. 

Nakon tog greha na duši odlučio sam da okoti trebaju da se ubiju pre nego što razviju svest. Iako zvuči kao nešto najstrašnije, nisam želeo da se situacija sa Lili ponovi ikada više. Naredne okote sam bacao u Dunav onog trenutka kada su se okotili. Bilo ih je mnogo.

Sva moja mržnja se tada fokusirala na nju. Ubio sam ne znam ni ja koliko novorođenčadi zato što ona nije mogla da se obuzda. Grešio sam i žao mi je sada kada je više nema.

Bila je pametan pas, znala je sve komande i sve je razumela šta joj se kaže. Bila je zadnjih godina malo prigluva i nije čula ponekad ništa. Bila je anoreksična zadnjih godina i imala je probleme sa okoštavanjem. Sama je sebi izvršila operaciju tumora pre pet godina, otkinuvši malinom koji joj je visio sa sise. Zadnjih dana jedna noga joj se bila nadula. Mislio sam da joj je neko prebio nogu, medjutim to je bila voda u nogama koja se nataložila zbog oslabljenog srca. Došao joj je bio kraj. Uginula je u noći između srede i četvrtka 27-28.02.2012 dva meseca nakon što je Gumeni uginuo. Sahranio sam je u ograđeni deo dvorišta gde je volela da kopa. Živela je život pun ljubavi, seksa i pobune. Neka joj je pokoj duši.