WGT 2016 retrospektiva

Kao klinac oduvek sam zeleo da odem na veliki festival neke kulture ili subkulture, da se osecam fino medju ljudima koji su meni slicni i da uzivam u dobrom pivu i koncertima omiljenih bendova. Moj prvi izbor takvog festivala je bio Wacken ali sada na Wacken ne bih otisao nikad, mnogo je to svinjarije za par dobrih metal bendova a i tokom godina sam blago razvodnjio svoj ukus tako da sam sada vise goticar nego sto sam metalac. Elem...
WGT je ipak bio izbor moje zene. To je festival gde se svi trude da izgledaju sto je gotickije moguce cak i do pojedinih granica apsurda. Izbor bendova je 80 posto elektro sranja i gotik pop bendova 20 posto metala i dum bendova. Sto se mene tice to je prihvatljivo iako sem My Dying Bride nisam imao neke favorite. Svejedno hteo sam da vidim kako goticari evrope izgledaju naspram nasih i da uzivam u nemackom pivu.

Zakazivanje Hotela

Januar, ja i moja draga smo isplanirali da idemo do lajpciga i posto su svi apelovali da se sto pre rezervise hotel, ja sam brze bolje priseo za buking i krenuo. Nisam bio registrovan na sajt i trazio sam sto jeftiniju varijantu Cinjenica je da nisam znao sta bi trebalo da bude centar desavanja. Video sam na Booking.com medju hotelima Rezidenz hotel koji je imao day offer od 350 evra umesto 700 i kao zena koja vidi cipele na rasprodaji pozurio sam da ga rezervisem. Nakon sto sam rezervisao hotel shvatio sam da je hotel u tri pizde materine i da sam se u sustini zajebao. Detalje sve te zajebancije necu da prepricavam, pouka cele price je sledeca: Nikada ne zakazuj nesto sto ne mozes da otkazes uz full refund ili da promenis datum boravka. Uvek biraj fleksibilna resenja umesto statickih, posto je sve sklono promenama i da je resenje bilo fleksibilno ovaj vgt bi bolje prosao, posto su se u medjuvremenu otvorila neka slobodna mesta u apartmanima i mogli smo da uskocimo kako smo hteli.

Voznja do Lajpciga

Finansijski plan je bio da uzmem celu svoju platu za taj mesec, jos jedno dvesta evra iz kucnih rezervi i da picim sa osamsto evra na festival. Medjutim, prvo sto mi se je desilo je da je kvacilo na kolima pocelo da me zajebava i da automobil nije hteo da ubacuje u brzine. Trebao sam da zamenim cilindre na kvacilu. tu mi je otislo sto pedeset evra. Taman sto je ta stvar sa kvacilom zeznula, na kontrolnoj tabli pojavilo se battery charging low, sto je ukazivalo na problem sa alternatorom. Pretpostavljao sam da su cetkice na alternatoru ostisle, medjutim alfa nema cetkice, ima neki voltage regulator ali nije ni to, to sto je crklo. Crko je rotor! Odlucio sam da promenim rotor posto mi zaista u tom trenutku nije trebalo da menjam ceo alternator. Tu mi je ujedno otislo jos 100 evra.
Gume ce sacekati neka bolja vremena :(
Clanstvo u AMS i Medjunarodna dozvola su me bruto izasli ostalih pedeset evra tako da sam u lajpcig krenuo sa 300 evra mojih para. Majka mi je dala jos 500 evra iz kucnih rezervi i imao sam na kartici jos trista evra koje sam odvojio za karte i za parking kartu.
Pored toga, Lajpcig je neka ekoloska zona te su ovi sa festivala apelovali na to da treba da se uzme neki low emision sticker kako te panduri ne bi smarali i kako te ne bi kaznjavali u lajpcigu ali navodno taj low emmision stiker se uzima jednom i moze da se uzme na bilo kojoj benzinskoj pumpi ili u nekom servisu. Resio sam da ga uzmem na licu mesta.

Lobiranje BMW kako ljudi slucajno ne bi vozili stare 124 

Krenuli smo iz Beograda  12 maja u sest ujutro. Putovali smo Milena, Andrea, Milos i ja. Uvece je trebao da bude veliki opening party i mi smo nakon pretpostavljane voznje od dvanaest sati trebali da pokusamo da odemo na taj opening party. Iskreno, nisam planirao da idem na opening party ali ako ostane vremena i ako u lajpcig krenemo u sest, stizemo na vreme. Moja draga i ja smo ustali u pet, ja sam spavao svega dva i po sata, posto me je drmao adrenalin pred put. Problem na koji smo naisli je problem koji sam i pretpostavljao da ce se desiti. Idu dve full goticarke na gothic festival i taj silni gear je trebalo negde staviti. Moja alfa je malo napravljena da bude sportski auto i mislim da bi jedva ponela mene i moju zenu sa svim stvarima a kamoli, nas cetvoro plus stvari. Natrpali smo sve stvari u kola i njih dve su bile ko sadrine spakovane pozadi, Milos je pored mene lomio noge, ja sam bio zesce pribijen uz volan kako bi onaj ko je iza mene imao vise mesta. Sve u svemu jako neudobna voznja.
Negde posle Novog Sada setio sam se da sam zaboravio medjunarodnu vozacku te smo zvali AMS da vidimo da li kojim slucajem mozemo da izvadimo neku usput. Uvek se prisetis kako u Srbiji trebas da odvojis trista posto od planiranog vremena kako bi resio neki birokratski problem. AMS nas je poslao u Suboticu gde su nam trazili potvrdu iz Beograda da nisam osudjivan kako bi izvadio novu medjunarodnu dozvolu. Posle razgovora sa Mileninim ocem Petrom, skapirao sam da je medjunarodna dozvola tek jedan trivijalan dokument koju u devedeset posto slucajeva ne pravi nikakav problem i posle izgubljenih sat vremena po Subotici, nastavili smo dalje na sopstveni rizik.
Za put od 1200 kilometara covek mora da se pripremi i psihicki i fizicki, prvih 700 je lako ali svaki kilometar preko je sve tezi i tezi. Koncentracija ti pada, sedis u jednom polozaju i samo te strah drzi budnim.

FT1P (fali ti jedan papir)

Krenuli smo u 7:00 ujutro, granicu smo presli oko 11:30 u lajpcig smo stigli oko 23:00 dok smo se rasporedili ko gde i kako legli smo u krevet oko 3:00.
Put u Srbiji je umereno los, dosta ima neravnina ali moze da se odrzava brzina oko 120 km/h sa letnjim gumama moze da se ide i 150 km/h bez problema.
Put u Madjarskoj je besprekoran, nisam naisao ni na jednu rupu i mogao sam da vozim i 180 km/h da sam hteo.
Put u Slovackoj je ok, mada je do Bratislave magistrala i ogranicenje je 80 km/h mada moze da se vozi 100 km/h otpr iako ima dve trake.  Na kraju se uvek nadjes iza nekog kamiona.
Put u Ceskoj je katastrofa od Brna do Praga je kao talasasto more. Mislio sam par puta da mi je pukla guma koliko je treslo. Brza traka je malo bolja ali moras da vozis minimum 140 km/h da ti cesi ne bi ablendovali.
Putevi posle praga i u nemackoj su... nadrealno dobri. Nema ni najmanje rupice na autoputu. Bukvalno je ko staklo.

Hotel, Honenheida i Lajpcig

Ja sam znao da je taj hotel udaljen od Lajpciga, ali brate, mnooogo je udaljen, Ekvivalent distanci u Beogradu je da se festival odrzava na Kosutnjaku a da si ti stacioniran u Novom Banatskom selu kod Panceva. Kako bi iskusio festival u potpunosti, prepodne od deset do tri treba da si u gradu, da se isetas i da se islikas ispred svih monumenata. Od tri do pet treba da si u hotelu da malo odmoris i obuces neku komotniju garderobu za koncerte i za najtove koji dolaze nakon. Rezija sa Novim Banatskim selom to nije mogla da servisira nikako.

Koncept WGT

Wgt je festival kojem je centar na Agra parku koji se nalazi na juznoj periferiji lajpciga. Od agre do centra treba otprilike 20 minuta tramvajem. Na agri postoji masivan parking koji se placa 15 evra za ceo festival. Agra ima standove za prodaju svih mogucih gotik stvarcica i na agri je kompletan prehrambeni vasar. Pored agre je hala gde su otprilike svi veci hedlajneri. Metal koncerti uglavnom nisu na agri. Sve ostale stvari su rastkane izmedju Agra Parka i centra. Sto se bleje tice, koliko sam cuo, dnevna bleja je po parkovima, kaficima, bioskopima koji pustaju projekcije nekih filmova svim nekim standardnim stvarima koje sluze da ubiju vreme pre nego sto krenu svirke i na kraju najtovi. Posto nismo stigli da imamo dnevne aktivnosti, sto zbog vremena koje je bilo uzasno, sto zbog lokacije koja je bila uzasnija uglavnom smo bili fokusirani na svirke.

Srazmera nase sjebane lokacije

Svrha WGT

Na WGT se ide kako bi se izgledalo sto ektremnije moguce do neke granice gde to prelazi u kosplej. Na agri su setali muskarci u krinolinama, toples goticarke, goli likovi, steampunk princeze i vojvode. Frizure, perike, lanci, skarifikacija, nulifikacija, cak tetovaze najmanje (tetovaze uglavnom imaju metalci). Vecina je uglavnom obucena u standardne stvari koje mogu da se kupe na agri, 85% ljudi je u crnom ali frikova (i mislim to u najboljem mogucem smislu) ima svakakvih. Ja sam nosio svoj kilt prva dva dana, druga dva sam nosio pantalone posto je bilo previse hladno. Moja zena se ugoticarila prva dva dana ali je na kraju pokleknula posto nije ponela nijednu topliju varijantu. Zadnja dva dana smo izgledali kao sto izgledamo kada se setamo po BG-u, znaci krajnje obicno sa naznakama subkulture.

13. maj - PRVI DAN - Alergije, Seljobusi, Panika i Taksi

Kada smo stigli, ja sam od nasih dobio savete da ne treba da vozim po lajpcigu posto nemam green sticker i medjunarodnu vozacku ali i da nema potrebe da vozim posto je prevoz u lajpcigu jako dobar. To je bio los savet. U lajpcigu su kola neophodna cak i ako si u centru. Ima brdo kretanja, juris sa koncerta na koncert. Odeca i obuca koju nosis je preteska za hodanje a tramvaji iako su dobri su uglavnom prepuni. Veliki je grad a malo stanovnika tako da imas parking mesta po gradu koliko hoces i uglavnom su slobodna.
Zelene etikete sam mogao samo da nadjem u nekom njihovom AMS, posto su ih svi pokupovali, vise se nisu prodavale samo na pumpi. Vazno je pomenuti da AMS radi radnim danima od 8 do 12 a za ostalo big fuck you. Em sto nisam imao medjunarodnu vozacku, em sto nemam Low Emision sticker.
Medjutim, postupio sam po savetu i pokusao sam da dam sansu javnom prevozu. To je bila greska. Iz honenheide smo pola sata putovali do messagelendera. Od mesagelendera smo putovali dvadeset minuta do hapbakofa i jos dvadeset do agra parka. Sat i po u jednom pravcu, samo jebeni prevoz. Moja draga je koristila neku neproverenu sminku na koju je dobila alergijsku reakciju i na sred festivala i sminka joj se skroz upropastila nakon sto su joj oci suzile. Program za festival nije postojao, vec je postojala neka aplikacija za koju smo tek saznali kasnije. Propustili smo izmedju ostalih Victorian Picnic desavanje, Project Pitchfork, Abney Park (mada oni nisu toliko ni bitni), Faun. Sve u svemu samo kratkotrajna bleja na Agri, alergija.
Povratak je bio veseo. Nakon sto smo 20 minuta picili od Agre do Haupbankofa tramvajem 11 od haupbankofa do Mesagelendera tramvajem 16 oko 35 minuta, skapirali smo da seljobus (86)do honenheide ide do 18 sati redovno, posle toga gradsko preduzece salje neke kvazi taksije ili neke manje buseve. To treba da se zove i da se prica i vrlo je frustrirajuce. Sat i po vremena prevoza i 16 evra taksija bez ijednog vidjenog desavanja.
Nakon toga je moju dragu udarila temperatura na nervnoj osnovi, ostatak dana smo proveli u hotelu pijuci vodu, grejuci se.

14. maj - DRUGI DAN - Swallow the sun, upala misica i umalo upala pluca, premor i zamalo najt

Drugi dan sam hteo da idemo na rizik. Idemo do Andree i Milosa pa na agru pa Swalow the sun pa na Crematory pa na najt. Otisli smo do Andree i Milosa i ubrzo uvideli da je napolju oko sedam stepeni celzijusa a Milena je bila oskudno obucena. Kako bi izbegli sve smrzavanje morali smo da se vratimo do hotela sto nam je pojelo jedno sat i po vremena tako da je dnevna bleja bila protracena na vreme koje je trebalo do hotela i nazad (Hohenheida prokleta pizda materina). Otisli smo na Swalow the Sun. Bend je bio ok, mada mi se cinilo da je pevac zesce isfoliran ili na nekom heroinu. Prenemagao se, imao se utisak da je mrzeo sto je na bini pricao je kao da su mu svi umrli. Doom jeste tuzna muzika, ali svrha dooma je da te ubaci u stanje melanholije pesmama. Nije potrebno da imas stav: "Ja sam tako nesrecan". Aron iz My Dying Bride se ubaci celom licnoscu u pesmu ali se vrati u normalno stanje, cak veselo ponekad kada se pesma zavrsi i kada kaze svoje emocije. Nema potrebe za patetisanjem. Prema Crematory-u sam bio ravnodusan, to je ipak bend koji sam slusao pre sesnaest godina i smatram da posle Believe nisu izdali nista sto je vredno pomena, cak su poceli da zvuce ko rammstein iako su stariji od njih (neproverena informacija, mozda lupam). Otisli smo na pola koncerta.

Moram da pomenem da sam kola parkirao na Agri i planirao drugi dan da idem po mestima tramovima, sto je opet bio los potez, posto sam sve vreme nosio new rock cizme, dok je moja zena nosila neke stikletine da se useres koliko neudobne. Tako da smo stajali u neprakticnoj obuci sigurno jedno sest, sedam sati. Bolele su nas noge, smrzli smo se ko picke ali morali smo da odemo na najt u klubu Darkflower koji je imao neke dj-eve koje je Milena htela da slusa.

Isli smo opet tramvajem kako bih ja mogao da pijem, medjutim, Andreu je spicio neki panicni napad zbog hladnoce i diskomfora, te su nas, ako mogu da kazem, ispalili dok smo dosli do kluba. Milena i ja smo se smorili, kola su nam bila na agri koja je odatle udaljena 20 minuta tramvajem. Shvatili smo da smo premoreni kako da bi izdrzali, da je jebeno previse hladno. Oboje smo ceznuli za toplom hotelskom sobom i dobrim doruckom sutra uvece. Mada opet morali smo da odemo do Milosa i Andree kako bi ja dopunio telefon. Milena je bila besna na Andreu zbog ispaljivanja u zadnji momenat (srecom pa je to prestalo nakon dva dana) i odlazak kod njih je bio tezi od celog dana. Petnaest neprijatnih minuta kod Andree i Milosa, gde smo ja i Milos bili tampon zona da Milena Andrei ne iskopa oci. Telefon na 35% i pici za hotel. Dosli smo u hotel u 5.

15 Maj - Solar Fail, Chris that got away i MDB

Ustali smo ujutro u devet. Cetiri jebena sata spavanja ali kuhinja radi do 10 a moralo se jesti. To nam je pored McDonaldsa bio zapravo jedini obrok u toku dana. A i hrana u hotelu je bila jedna od lepsih stvari na ovom putovanju. Nazdrali smo se ko svinje, ko i uvek u hotelu. Hrana jebe kevu. I onda smo pokusavali da spavamo. Soba je nazalost bila malo zagusljiva i mala. Bilo je tesko zaspati, vrteli smo se po krevetu, nesto kao i spavali pa smo picili na Agru kako bi slusali Lord of the Lost. Lord of the Lost su jedan od onih bendova pored kojih 69 eyes zvuce kao Betoven naspram Dragane Mirkovic. Mada moja zena ih fangirluje na isti nacin kao sto beogradske goticarke fangrluju tres bendove poput Combichrista, X[rx], federheada i ostalih tres bendova koji imaju nivo plitkosti prosecnog busnog lavora. Ali ajde ovi su barem gitarski, da ne kazem gothic metal. Iako je plitko, pitko je. Posle toga je Solar Fake, bend koji za divno cudo, oboje gotivimo. 

Pevac Lord of the Lost je harizmatican tip koji je lepo digao publiku i pored sve te povrsnosti benda, bend je zvucao super, uzivao sam. Ok venus, mars, stars, lolitta... Solidna svirka, valjan performans, sala malo odjekuje. To Solar Fake we go.

E sada se desava sranje... Solar fake je bio u Kohlarbizirkusu sali, dok je Diary of Dreams bio u Agra treffen park sali. Mislio sam da ce vecina otici na Diary of Dreams i da cemo ja i moja draga da slusamo Solar fake, medjutim kurac...

Na Solar fake-u je bio probijen kapacitet. Svabe su sto se kapaciteta tice bile striktne, sala je smela biti puna do 70%. Preko toga nisu pustali, sigurno smo petnaest minuta stajali u jednom mestu na kisi. Jedan Ruski par: Marina i Misa su nam pozajmili kisobran, neka im je vecna slava. Jebes mi sve, da dodju u Srbiju insistirao bih da ih udomim kod nas koliko su ispali ljudi u pravom trenutku. Najmanje sto sam mogao da ucinim je da im platim pice, hteo sam i vise pica da im platim ali su zbrisali na Diary of Dreams. Nadam se da ce moja zena da ostane u kontaktu sa njima. Zaista nemam reci koliko sam im zahvalan. Nismo otisli na Solar Fake i to je bio po meni najveci smor festivala, jednostavno nije imalo svrhe blejati u redu do kraja koncerta.

Otisli smo do Agre po kola i na parkingu videli pevaca Lord of the Lost. Moja draga se fangirl isparalizovala u zakocenom osmehu. Ja sam se zbunio i bio u fazonu, aj ne smaraj coveka. Da ga jebem koji mi je kurac bio. Nije bila ljubomora, majke mi. Jednostavno imam stav po tom pitanju, on ne zna mene, necu da ga smaram, klimnucu mu glavom i reci "It was a good show" sto sam cini i se i uradio, dok je moja zena izgledala ko da je videla Samaru iz prstena uzivo. Sve u svemu prosao je pored nas, nismo ga pitali da se slikamo sa njim, sto je mojoj zeni izazvalo depresiju koja je trajala do kraja festivala i cini mi se, jos uvek traje. Jebem li ga zasto, ali znacu za ubuduce da takve prilike ne smem da propustam. Otisli smo kolima na My Dying Bride i to je bila odlicna odluka, posto smo tamo stigli za pet minuta.

Svirao je Dark Fortres i zvuk je bio odlican. Onda su dosli MDB i tako su objasnili da su me razbili na hiljadu komada koliko je bilo dobro. Your River, She is the Dark, Feel the misery, Prize of Beauty sve u svemu svaka nota je bila na mestu, sala je bila savrsena,ja sam bio na pet metara od Aarona, njegov glas je ostao nepromenjen nakon 25 godina, pevao je preodlicno. Ne postoji osecaj dovoljno dobar koji bi mogao da opise takvu svirku. Doduse desio se jedan gaf, promasio je Aaron jedan deo teksta koji sam drzao na myspace-u i toliko sam se smorio da sam otisao na poslednjoj pesmi (mada da sam znao koja je ostao bih). Sto se mene tice, svirka My Dying Bride je nadomestila sve nedostatke nase organizacije i odvratno vreme. Milena je i dalje bila u depri zbog neslikanja sa Chris Harmsom. Da toga nije bilo, sama svirka My Dying Bride bi bila dovoljna da ispravi sve sto je bilo usrano u vezi festivala i mogao bih da kazem da sam se dobro proveo na kraju. Ali jbg, neko je gore bio protiv nas.

16 Maj - CETVRTI DAN - Aestetic perfection, setnja gradom, vadjenje fleka i uzivancija

Nakon tri danja cimanja sa tramovima i Agrom, resio sam da me cetvrti dan boli kurac. Iako me uhvate bez nalepnice, to je 40 evra kazne. Mogao sam toliko da alalim. Ne idem nigde vise nikakvim tramovima. Milenin animozitet prema Andreinom ispaljivanju je jos uvek trajao, tako da grupne aktivnosti nisu bile u planu. Ja sam hteo da malo obidjemo grad i da vidimo neka mesta a onda na Aestetic Perfection i eventualno na Korpiklaane ako za to bude bilo vremena. U gradu je bila fina bleja, mada Milenina depra je i dalje trajala i nijedno moje: "Prvi put znacemo za ubuduce" nije uspevalo da je ubije. Bio je praznik i nista nije radilo. Radile su neke gothic prodavnice koje su prodavale neku usranu garderobu za neke mnogo velike pare. Obisli smo ih, otisli smo do nekog kafica, popili po pice... Otisli posle da blejimo na Agru. Mileni nije bilo do zivota. Jebem li ga, ona je puno ocekivala od ovog festivala, ipak je ona u BG gotik velicina a zbog obaveza pre WGT nije stigla da se adekvatno spremi, bilo je prehladno, nadala se bleji po najtovima a ni na jedan najt nismo otisli. U svakom slucaju u gradu smo bili u jedan i bio je malo prihvatljiviji dan nego preostali. Meni je cetvrti dan bio najbolji, zbog neobavezne bleje po gradu. Izgedali smo ko civili ali je bilo fino. 

U isto vreme kada je bio i Aestetic Perfection, nastupali su i Heidevolk. Od Heidevolka znam dve pesme i mrzelo me da idem zbog te dve pesme a i jebes kada ne mogu da pijem. Na agri smo slusali Aestetic Perfection, koji je bio sjajan. Klavijaturista je sve vreme pokusavao da se popne na klavijaturu dok je pevac vidno uzivao u tome sto radi. Za bend koji ima depre od pesama (all Beauty destroyed, etc) non stop se smejao, skako i realno jebao kevu kako je pevao. Aestetic Perfection se dosta pustaju po klubovima u Beogradu, tako da skoro da nije postojala pesma koju nisam znao. Dobar koncert.
Nakon AP, vecali smo da li da idemo na Korpiklaane, mada znajuci koliko svabe vole taj frulica metal, pretpostavio sam da bi ispred Felsenkellera bila guzva kao sto je bila ispred KohebiZircus (ili kako se ta sala zvala) na Solar Fake-u a i nekako sam hteo da se naspavam pred sutrasnji put od 1200 kilometara. Vratili smo se u hotel i legli da spavamo.

Cetvrti dan je bio bleja. Licno sam uzivao.